Tekstovi

  • Biljana Biljanovska

    (Autori) 2014-11-01

    Biljana Biljanovska STARO KUPUJEM Bar jedanput nedeljno  kroz naš kvart  prođe nama dobro poznati  sugrađanin koga svi znamo po njegovom pozivu  ‘Staro kupujem’. Zbog toga ga verovatno tako i zovemo, njegovo je ime za nas Staro Kupujem. Ali nemojte...

    Opširnije...

  • Boris Biletić: Pjesme

    (Autori) 2014-05-20

    Boris Domagoj Biletić U nekom novom snu

    Opširnije...

  • Boris Biletić: Intervju

    (Autori) 2014-05-20

    Davor Šalat Nacionalno i univerzalno u obzorima zavičajnosti Razgovor s Borisom Domagojem Biletićem, dobitnikom Nagrade »Fran Galović« za 2013. godinu

    Opširnije...

  • Govor Esada Bajtala na Otvorenom univerzitetu - Sarajevo

    (Esad Bajtal) 2014-04-10

    Odakle da krenem? Možda od jedne TV emisije. Bilo je mučno gledati kako vlasnik i urednik jedne privatne sarajevske televizije ovih dana[1] više od sat vremena u udarnom dnevničkom terminu između 19 i 20 sati pomaže direktoru federalne policije...

    Opširnije...

  • Oni umiru u snijegu

    (Andrej Nikolaidis) 2014-04-04

    Ima tako ljudi koji su, bježeći pred glađu ili pred divljim plemenima žednim krvi, napustili svoje sudane, alžire, meksika i bosne, pa stigli u velike gradove Zapada. Neki su, da bi stigli do svog odredišta – kamo ih nije privlačio ni demokratski...

    Opširnije...

  • Veliki pisci i mali narodi

    (Goran Starčević) 2014-03-26

    Zdravko Zima i njegovi junaci Čitajući govor na nekom skupu povodom 80-og rođendana Ive Andrića, Meša Selimović je izjavio: „Zahvaljujući Andriću i njegovu djelu, mi smo primljeni za svjetsku duhovnu trpezu kao ravnopravni učesnici – pružena nam je...

    Opširnije...

  • Lopovluk u ime Boga i naroda

    (Esad Bajtal) 2014-03-17

    Izlaganje na promociji zbirke kolumni bosansko-hercegovačkog akademika Slave Kukića, 'Lopovluk u ime naroda'. Priču o ovoj knjizi najbolje je početi pukim nabrajanjem par naslova iz sadržaja. Evo ih:Moralna baruština, Duh destrukcije, Logika...

    Opširnije...

  • U ime oca

    (Dijana Matković) 2014-03-17

    na bosanski preveo Ahmed Burić   u ime oca ovako počinje: moj ćale, moj stari, moj otac, taj što je napravio mene i još neke druge je odličan šofer. stiže 1992. godina. spavam u nekadašnjem bračnom krevetu svojih staraca. zajedno s mamom. ne znam, zašto...

    Opširnije...

  • Kao da živiš u ukletoj kući

    (Andrej Nikolaidis) 2014-01-07

    Savjet Evrope nedavno je od Crne Gore zatražio da suzbije nesrazmjeru između broja novorođene muške i ženske djece, javio je Radio Slobodna Evropa.

    Opširnije...

  • ZA BiH

    (Esad Bajtal) 2013-11-25

    70 GODINA OD ZAVNOBIH-a I 20 GODINA SVENARODNE GLADI, BIJEDE I NEVOLJE

    Opširnije...

  • Intervju

    (Jasna Šamić) 2013-10-12

    Jasna Šamić- intervju za HRT Treći Program Razgovarala Darija Žilić

    Opširnije...

  • Priče

    (Nenad Joldeski) 2013-09-28

    Nenad Joldeski (1986- Struga) diplomirao je na državnom univerzitetu ekonomskog fakulteta, smer E-Biznis. Magistrirao je na Katedri za Opštu i komparativnu književnost na državnom Filološkom fakultetut  sa temom “Intertekstualna ironija u savremenoj i...

    Opširnije...

  • EVROPSKA UNIJA JE ILEGITIMNA

    (Giorgio Agamben) 2013-06-10

    Kad danas govorimo o Europi, imamo posla s ogromnim potiskivanjem bolne, ali ipak očite istine: takozvani Europski ustav je nelegitiman. Narodi nikad nisu odlučivali o tekstu koji bi se trebao provući pod tim imenom. Kad bi ga se dalo na...

    Opširnije...

  • SARAJEVO BEHARA TI TVOGA

    (Esad Bajtal) 2013-06-10

      Sarajevo, divno mjesto Divno, gizdavo U tebi su perivoji K'o sunce jarko   (sevdalinka)     Svaka ljepota Sarajeva je kao vječnost Po ljepoti ono je jednako raju Oko neba nije vidjelo ovakvog grada Otkad se kolo vremena počelo okretati....

    Opširnije...

  • Ponovo o heroju

    (Idro Seferi) 2013-05-16

    Za reč Danas niko nije proverio da l’ sam živ   Kad je pesnik otadžbinske pesme pisao Sekli su mu kosu Bradu do gole kože Junački mokrim kajišima, lancima i konopcima. Ovako modrih kiša u proleće Vukli su ga da mu pokažu Da jebena otadžbina nije...

    Opširnije...

  • Ljevičarska posveta Thatcher

    (Slavoj Žižek ) 2013-04-30

    Ono što nam danas treba je Thatcher iz redova ljevice: Vođa koji će ponoviti Thatcheričinu gestu u suprotnom smjeru, preoblikujući čitavo polje pretpostavki koje dijeli današnja politička elita

    Opširnije...

  • ČETIRI OBRASCA PREOBRAŽAJNOSTI

    (Katica Ćulavkova) 2013-04-30

            1. Tipološka šema   Ovaj tekst se temelji na sledećim pretpostavkama: najpre da trebamo razlikovati određene vidove, podvidove i konkretne oblike metamorfoze (preobražavanja) od konstitutivnog substrata svih metamorfoza, shfaćen kao sistemska...

    Opširnije...

  • Epsko nasilje - poetika i etika osvetoljublja u Homerovoj Odiseji

    (Katica Ćulavkova) 2013-03-10

     

    Opširnije...

  • Istanbul

    (Katica Ćulavkova) 2013-02-10

    ISTANBUL KAO MESTO MEMORIJE[1]

    Opširnije...

  • Maratonska igra zavođenja: epski stereotip vernosti

    (Katica Ćulavkova) 2013-01-18

    Autor: Akad. Katica Ćulavkova   Ključne reči: epski stereotip. Homer, Penelopa, Odiseja, etički i poetski standardi, osvetoljublje, socijalni interesi, mistifikovano herojstvo, distanca,...

    Opširnije...

  • Slobodoumlje prije svega

    (Dr Goran Sekulović) 2013-01-17

        Povodom dvjestašezdeset godina od kada je u Haleu Jovan Stefanović Baljević kao prvi Crnogorac odbranio doktorat iz filozofije

    Opširnije...

  • Bogumilska heretička etika kamenih zapisa

    (Esad Bajtal) 2013-01-07

    Stećke danas svojataju – svi. Zapise sa stečaka ne slijedi – niko. Kao da na njima ništa ne piše.

    Opširnije...

  • PJESNIČKE ISKRE

    (Dušica Golubović Nešovska) 2012-12-17

    Dušica Golubović Nešovska je crnogorska makedonka koja već pet decenija živi i radi u Makedoniji kao profesor filosofije, a otkako je bio ukinut ovaj predmet u brojnim pedagoškim insitutcijama, predaje predmet građanskih prava i sloboda.  

    Opširnije...

  • KROZ NEBESKA VRATA

    (Mirče Nešovski) 2012-12-17

    “Čitatelju se stih nudi da razmišlja, ne da kudi”   (Pavao Vuk Pavlovic, “Usplahireni stihovi)

    Opširnije...

  • Литература као отпор према забораву

    (Katica Ćulavkova) 2012-11-30

      “Пеизија је можда прави начин сами да опстанеме у лавиринту а да не нађемо излаз“ К.Ћулавкова “ЖудњеПоетска реч (стр. 78)

    Opširnije...

 
 

Biljana Biljanovska: Priče

Biljana Biljanovska

STARO KUPUJEM

Bar jedanput nedeljno  kroz naš kvart  prođe nama dobro poznati  sugrađanin koga svi znamo po njegovom pozivu  ‘Staro kupujem’. Zbog toga ga verovatno tako i zovemo, njegovo je ime za nas Staro Kupujem. Ali nemojte misliti da je on  ist kao oni nekadašnji što su prolazili ulicama hodajući peške ili na biciklu, vukući za sobom drvena kolica u koja su trpali kupljene stare stvari koje smo mi odvajali u međuvremenu. Naš lokalni Staro Kupujem je pravi Gospodin čovek, vozi se u drevnim kolima u čijem središtu je postaveljena jedna velelepna, doduše malo izlinjala od starosti i upotrebe, plišana fotelja, obučen ponekad u belo odelo i  sa kamšikom u ruci tera svoga konja napred, napred... Vrlo često, kada je vreme toplije nosi i šešir, pa imate utisak da se radi ili o nekom lakrdijašu koji je poželeo da se poigra malo sa svojim sugrađnima, ili neki glumac koji želi da razveseli svoju slučajnu publiku, ne bivajući u stanju da nađe niti jedan drugi angažman. Tek kada zabeležite natrupane stare frižidere, šporete, delove nameštaja, često i delove nekih  odeća, bude vam jasno da je ipak to njegov zanat i da se on time u zbilji i bavi. Da on živi od toga što za sitne pare otkupi od svih nas sve ono što nama ne treba, a ipak nam donese neku malu zaradu kojom možemo pokriti neki usputni trošak. Možda kupiti autobusku kartu da odemo do prvih prijatelja da zamolimo za pomoć, ukoliko nam je potrebna, jer zaboga, ako smo spali na to da prodajemo stvari što ne koristimo za sitne pare, znači da nemamo čak ni pare za prevoz da stignemo do prvih prijatelja. Ako ih je ostalo, jer ko zna, možda su i oni vrlo blizu tome da čekaju dan kada Staro Kupujem  prođe, pa da i oni zarade nešto.  Jer -   dolikuje li obrazovanim ljudima, sa diplomama, znanjima, vrhunskim obrazovanjima, da jednako kao Staro Kupujem krenu po gradu  da zarade za život ovim časnim zanatom?

Ono što je najinteresantnije i osnovni razlog zbog čega sam htela da podelim sa svima onima koji  budu poželeli da pročitaju ovaj moj kratak zapis je sledeće:

-   fotelja na kojoj on sedi u svom belom odelu je, verovali ili ne,  fotelja prvog predsednika makedonske  skupštine!

-   belo odelo u kome se on oseća više no gospodski, je prvo zvanično odelo sašiveno za jednog od ministara prve makedonske vlade.

-   a šešir koji tako ponosito  pridigne kada pozdravlja nekoga gestom najvećeg umetnika, je šešir koji je nosio njegov nekadašnji poslodavac, i gazda, kako ga je on zvao , kod koga je radio kao baštovan. Neki bivši diplomata, 

Vozi se on tako tim svojim drvenim kolima u predsedničkoj fotelji, u ministarskom odelu i gazdinom šeširu i oseća se kao pravi Gsopodin. Gospodin Staro Kupujem, sa jednakim dostjanstvom raspravlja o cenama proizvoda što će otkupiti od svojih mušterija, procenjuje ih pogledom i dugačkim prstima, jer dojate  utisak da  u životu niste sreli nekoga sa tako dugačkim prstima i lepo oblikovanim dlanovima kao što su bili njegovi. Pa prosto vam se i ne veruje da je nekada radio kao baštovan, da je kopao, sadio, I brčkao se sa i po zemlji. Kada je cena dogovorena, tim divno oblikovanim rukama izvlači novčanik iz unutrašnjeg džepa svoga sakoa, pa upita, kao uspita mušteriju dali želi da mu se plati u eurima, ili našim lokalnim novcima. Zatim elegantno odbroji dogovorenu sumu, vrati pedantno novčanik u unutrašnji džep sakoa, lepo ga ponovo zakopča i zajedničkim naporima  mušterije i svojim, spakuje kupljenu robu u svoja kola. Popne se pokretom pravog istreniranog džokeja i ponovo sedne u svoju fotelju, baš onako kako je u nju nekada sedao prvi predsednik, prve nezavisne skupštine naše domovine, otvarajući zlatnu tabakeru iz koje vadi cigaretu ielegatno je pripali.  

Staro Kupujem je završio svoj zadatak, pokazao je i onima  što žive u najskupocenijim vilama da ima pun novčanik i domaće i strane valute, da se može cenjkati, da može odabirati želi ili ne da otkupi ono što mu bogate mušterije ponude i da im se tako lepo cinično nasmeje kada im poda novac,  dok oni zbunjeni pred celom tom scenom skupljaju sitniš za koji su prodali svoje skupocene stvari.

Dok mušterije zbunjene broje sitne pare, jer Satro Kupujem miriše i na luksuzni parfem, uvek lepo obrijan, sa čistom košuljom i lepo izglancalim cipelama, on  zamahne kamšikom da mu konj povuče kola, da ode dalje do novih mušterija, elegantno podižući šešir da se zboguje sa ljudima sa kojima je sklopio dobar posao.

Oni moji sugrađani, koji su bili radoznaliji i imali više vremena,  počeli su da se interesuju i  raspituju o ovom zadnjem primerku Staro Kupujem. I zamislite šta su doznali? Da je on bogatiji od svih njih koji žive u ministarskim velelpenim vilama  i voze se najluksuznijim automobilima.  Da i dalje živi u najozloglašenijem kvartu grada, u jednoj relativno skromnoj kući, sva sreća nije stračara, da ima desetoro dece koje je školovao radeći kao baštovan, da mu danas ta deca žive svuda po svetu i nalaze se na uticajnim mestima u zemljama u kojima su ostali da žive;  da rade poslove za koje su se školovali i obrazovali. Da mu je jedan od sinova ugledan lekar u Nemačkoj, da mu je drugi sin ugledni farmer u Americi, i da ne nabrajamo da su svi stigli do svoga cilja radeći časno i pošteno zaruđujući svoj hleb i osvajajući sopstveno mesto pod suncem. Između ostalog, doznali su i to da je proputovao pola sveta, da je bio čak i onamo gde oni ne mogu ni u snu stići i  da  ima celu svoju privatnu školu za obuku dečaka i devojčica koja nisu bila primljena u drugim državnim školama zbog toga što nisu ispunjavali tražene uslove saglasno zakonskim propisima i regulativama.

Mislite da je potreban nekakav zaključak, ili komentar? 

Ovde se otvara jedno veliko filosofsko pitanje, a ne tema o socijalnoj politici jedne zemlje, jer umeti živeti i snaći se i u najvećim ne-vremenima, je pitanje vrhunskog filosofskog reda. One filosofije koja se ne uči niti na jednoj katedri bilo koje visokoobrazovane  institucije i nigde u svetu, već samim životom.  

Skopje, 1999 godine

         

POSLEDNJI SUSRET

 

Vreme i mesto zibvanja - od 1948 naovamo na ovim balkanskim prostorima, mozda i šire

 

Bilo je vrlo kasno popodne, skoro pred sumrak, kada je zazvonio na vrata maloga stana na sedmome spratu, u zgradi koja se nalazila u jednoj vrlo usameljnoj ulici u jednom od predgrađa grada. Na stolu je bio postavljen ručak  za dvoje. Zapaljene crvene sveće oko sebe su širile sladunjavi miris osušenih ruza, koji je oboma  iz nepoznatih razloga bio prijatan. Već su počele i seni da se poigravaju po zidovima stvarajući onu tajanstvenost koju mogu da stvore sveće i dim.

Nije ni oprao ruke, a već je bio za stolom, neobično šutljiv i zamišljen. Gledao je pravo ispred sebe, negde u prazno, kroz nju, kroz zid. Kao da je spremao nešto u glavi što ona u tom trenu nije mogla niti da dokuči.

Odjedanput je skočio, ispravio se, kao hipnotizovan, stao ispred stola i dalje buljeći u nešto nevidljivo što se možda krilo iza predmeta, stvari, zidova.

-         Gde ćeš, upitala je jednoličnim glasom, koji je možda za trene zatreperio.

Predosećala je da će se nešto desiti, ali nije mogla niti naslutiti šta bi to moglo biti.

-         Ma sedi molim te, spremila sam ti omiljeno jelo, a uspela sam da nabavim i vno koje najviše voliš, zar nisi primetio?

Ćutao je kao zaliven. Menjale su se samo grimase na licu, širio je i skupljao oči zureći i dalje kroz nju, kroz zidove, u ono nepoznato.

Ona se dovijala kak da ga natera bar nešto da kaže, da joj pomogne da shvati momenat, napetost, njegovu odsutnost.

Nekoliko sekundi koje su se njoj činile cela večnost, produžio je da tako stoji i zvera se , na trenutke samo dozvoljavajući da mu se omakne neka grimasa propraćena drhtajem usana koje kao da se spremaju nešto da kažu. Isčekivala je produžavajući da sedi, jer je mislila ako se pridigne da će je noge izdati, da će ponovo pasti, da neće imati snage da izdrži.

Konačno, menjajući ceo izraz lica na kome je sada navuka masku neke savršene smirenosti, izgovori tiho svojim baršunastim dubokim glasom:

-         Mila moja, ….za koji tren ovde će doći policija. Doći će da nas povedu. Mene i tebe. Nemoj se preterano uzrujavati, molim te….

Nije joj dozvolio  da postavlja nikakva pitanja, ili podpitanja, kako ga ne bi prekinula.Nastavio je istim smirenim glasom:

-         …policija, znači misli da smo ti i ja nekakvi špijuni, da radimo za neke strane sile i službe. Ti znaš da to nije tačno, zar ne? Znači, dozvolićemo im da uđu, da pretresu sve (ukoliko to budu zatražili), pa i da nas povedu ako slučajno budu uvereni da to treba da urade. Mi se nećemo opirati da  ne bi komplikovali dalji razvoj događaja. Kada se budu uverili da nema nikakvih dokaza , da nemaju šta da nam zamere, da nema argument za nikakve optužben ostaviće nas na miru. Oslobodiće nas, veruj mi, dok treneš. Samo da te ne hvata panika, molim te.

-         I normalno, jasno ti je da se posle ovoga događaja ti i ja više nikada nećemo videti niti ovde niti na bilo kom drugom mestu. Da moramo da zaboravimo  da smo uopšte nekada postojali jedno za drugo, da je postojalo ovo mesto, da smo imali svoj život, ovde u ovom malom stanu.Posle ćeš postupiti onako kako smatraš da je ispravno….

Nije uspeo da zaavrši rečenicu. Na vratima se već oglasilo zvonce, dugo odjekujući po prostoru, osobito po njenoj glavi. Kao zvona crkve koja poziva svoje vernike na molitvu, ali ne uuspeva da ih dozove, jer nije vreme za molitve.

Otvorio je vrata on:

-         Izvolite, rekao je, ali glas mu je zapeo jer u tom trenu su se u stan nagurali grupa dobro naoružanih ljudi u njoj nepoznatim tamnim uniformama, ostavljajući utisak vraninog jata koje uleće u neko đubrište u potrazi za hranom..

Pošto stan nije bio veći od četrdesetak kvadrata, pretres su izvršili za vrlo kratko vreme. A nije bilo ni premnogo nameštaja ili tajnovitih mesta gde bi negde moglo nešto neznano da se sakriva.

-         Ali molim vas, jedva je promrmljala  ona u jednom trenu, šta vi tražite ovde? Pa niste nam pokazali niti nalog za pretres a već ste ceo stan prevrnuli. Molim vas, dajte mi bar jedno objašnjenje za ovakav postupak, na šta vam ovo li….

          Nije uspela da dovrši rečenicu, jer onako kako su ušli, otkako bukvalno ništa nepodobno nisu našli u jednom ljubavnom gnezdu, za šta je prava namena bila ovog malog stana,  jednako ćuteći  su izašli ostavljajući za sobom samo komentar, “ovde ničeg nema, ajmo dalje….”

          Nestali su kroz vrata, kao crne seni, kao jato crnih vrana  koje napušta teren posle neuspešnog pohoda.

          Zatvorio je vrata, gledajući šutke u nju jedno vrlo kratko vreme, sa onom istom maskom na licu koja nije odavala bukvalno niti jedno stanje ili osećanje.

-         Mila moja, ja sada moram da se zauvek oprostim od tebe. Zar ti nije jasno, nemoj me ništa više upitati. Jednostavno me pusti da odem, bez reči i komentara, bez scena ili nepotrebnih dramatizacija. Da se nepotrebno ne povredimo. Nemoj više nikada i nigde i ni u kakvom slučaju da me potražiš, ili nekome da me spominješe. Tako je najbolje i za tebe, zar ne razumeš?

Zar je mogla bilo šta da kaže!? Totalno razoružana, nema  i bez pokreta sledila je njegov odlazak. Otvorio je vrata, tiho se izšunjao iz stana, bez zbogom, bez uzdaha, bez bola koji je ostao njoj u grudima zbog svega nedorečenog i nedoobjašnjenog.Jednako tiho ih je zatvorio i nestao.

          Ne zna ni sama kako se dovukla do prozora, stala iza zavese da zadnji put sledi figure bića koje joj je zadnjih godina bilo nešto najmilije, najdragocenije.

          Kroz gustu zavesu od suza koje nije uspevala da zustavi, na uglu druge uličice što se sekla sa ulicom u kojoj se nalazila zgrada i njihov stana, primetila je jato crnih vrana kako stoje i čekaju nešto. Njega svakako! Dok je izlazio iz zgrade i kretao se ka njima, činilo joj se kao da čuje njegov glas koji dovikuje:

-         Otarasili smo se i ove, tako bezbolno i tako brzo. A dečki, šta kažete!!Toliko sam je prepao što neće imati tri čiste više nikada da mi se pojavi.

-         Ajmo dečki, ajmo, brzo, čekaju nas žene i dečica kod kuće!!!!

Skopje, 1999